ЉУБОМИР СИМОВИЋ

ljubomir simovic

Љубомир Симовић је рођен 2.децембра 1935.године у Ужицу где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Катедри за југословенску књижевност и српскохрватски језик.

Симовић је објавио више збирки песама: Словенске елегије (1958), Весели гробови(1961), Последња земља( 1964), а затим и Шлемови (1967), Уочи трећих петлова (1972), Субота (1976,) Видик на две воде (1980), Ум за морем (1982),Десет обраћања БогородициТројеручици хиландарској, Источнице (1983), Горњи град (1990), Игла и конац (1992), Љуска од јајета (1998), Тачка ( 2004) и Планета Дунав (2009).

Симовић је написао четири драме: Хасанагиница (1973), Чудо у Шаргану (1974), Путујуће позориште Шопаловић (1985) и Бој на Косову (1988) по чијој првој верзији је Здравко Шотра снимио филм.

Симовићеве драме игране су на свим позориштима Југославије, а представе су гостовале широм света ( Москва, Санкт Петербург, Минхен, Париз, Брисел, Берлин, Будимпешта, Братислава, Мексико Сити...).Симовићеве драме преведене су на француски, енглески ,руски, пољски, чешки, словачки, румунски ,јапански, корејски... “Путујуће позориште Шопаловић” постављено је у блзу 100 позоришта у Француској, али је играно и на сценама Белгије, Швајцарске,Чехословачке, Канаде, Пољске, Јужне Кореје, Јапана...

Песме и драме Љубомира Симовића превођене су и штампане на многим језицима , у посебним књигама или књижевним зборницима , антологијама и часописима. На сцену су често постављане и драматизације Симовићевих песама.

Написао је и роман-хронику Ужице са вранама (1996), дневник снова Сневник (1998),књигу есеја о српским песницима Дупло дно (1983). Симовић је написао и књигу есеја о сликарима и вајарима, Читање слика (2006). Приредио је и издања изабраних српских песама најзначајнијих српских песника.

Године 1991. СКЗ, БИГЗ, Просвета и Дечије новине објавили су Симовићева дела у 5 књига, а 2008.године Београдска књига штампала је Одабрана дела Љубомира Симовићау 12 књига.

Године 1988.године Симовић је постао дописни члан , а 1994.године редовни члан САНУ.